Panama šešir, superioran modni detalj

Nekako se baš namestio lep tajming za temu iz naslova. Moj odlazak u Portofino i kupovina prvog (panama) šešira, ligurijsko sunce, prelepe jedrilice i ovogodišnji Pitti uomo gde su se šeširi nosili možda u najvećoj meri od kada pratim isti. Od Geri Kupera, F.F. Kopole, Ruzvelta, Al Kaponea, Šona Konerija, Mig Džegera… ova lista je baš pozamašna, pa sve do moje malenkosti koja je panamu prošetala ponosno ligurijskim zalivom i mirno se usidrila u prelepoj Portofino luci, što se da videti iz priložene fotke na naslovnici ovog teksta.

Panama šešir predstavlja možda jedan od najvažnijih i sigurno najpopularnijih komada u muškom garderoberu ili da budem precizniji na čiviluku, a koji se primarno nosi na glavi. Panama, po mom skromnom mišljenju, je kralj svih šešira uz svo dužno poštovanje posebno prema ostalim modelima, “Fedori” i Hemfri Bogartu, “Boater-u” i studentima Kentaki univerziteta, kao i modelu ‘Bowler’ i velikom belgijskom slikaru Rene Magritte-u koji je ovaj model smestio u svoje verovatno najveće umetničko delo, ‘Man in a Bowler Hat’. Ova tri pomenuta uz panamu su od strane muške populacije, neretko i ženske, najviše nošeni i često viđani na filmskim platnima. Kada smo već kod filma, nije zgoreg pomenuti da je film doneo izuzetnu popularnost šešima te se setimo npr. ‘Casablanca’-e i antologijskog rastanka Hemfri Bogarta i Ingrid Bergman podno Borsalino šešira ili Marčela Mastrojanija u Felinijevom remek delu 8 i 1/2. Neizbežno je pomenuti i mnoštvo krimi likovi koji su nosili mahom Fedoru ili pak Al Kapone kojeg često srećem u vidu murala šetajući ulicom Kralja Petra. Za Borsalino kao perjanicu luksuznih šešira, interesantna je priča da je to prvi luksuzni brend čije ime nosi neki film (i to dva, Borsalino i Borsalino and Co. ).

“LA GRANDE BELLEZZA” – Jep Gambardella

Malo je bilo verovati da bi mogao u tekstu o šeširima preskočiti i ne pomenuti, pa sada već kultnog lika Sorentinovog filma La Grande Bellezza, Đepa Gambardelu, koji je među poslednjima na filmskom platnu proslavio panamu noseći je tokom dugih šetnji stazama rimskih imperatora.

KRATKA ISTORIJA PANAMA ŠEŠIRA

Iako nosi ime centralno-američke države, panama šešir potiče iz Ekvadora gde se autentično naziva sombrero ili ‘El sombrero de paja toquilla‘ što bi u mom slobodnom prevodu značilo šešir od palmine trske. Panama ima pozamašnu baštinu, a istorija nas vraća u 17. vek i Ekvador kada se po nekim zapisima prvi put pominje pletenje trske u oblik šešira kao domaća radinost. Kasnije, u 18. i 19. veku ovo zanatstvo evoluira i odžava se na granici jednog od važnih izvoznih segmenata ove južnoameričke države koja je da napravim malu digresiju pružila utočište Džulijanu Asanžu, jednom od najopasnijih protivnika današnjeg kapitalistično-masonskog uređenja sveta.

Umetnost pletenja panama šešira je od strane Unesco-a zaštićena kao kulturna baština Ekvadora

Zašto naziv Panama kada potiče iz Ekvadora? U vreme Zlatne groznice, početkom 19. veka, veliki broj Amera i drugih doseljenika u potrazi za zlatom su često prolazili i zaustavljali se u Panami, tačnije lukčkim mestima panamske obale gde su se prvi put susreli sa šeširom ove vrste. Kupovali su ih primarno kao zaštita od sunca i nosili tokom ‘zlatnih’ avantura. Upitani u svojoj domovini gde su kupili šešir, davali su primarno odgovor u Panami, tako da je ekvadorski sombrero bio nezvanično prekršten u panamski šešir. Možda je najkonkretniji trenutak istorije vezan za naziv panamskog šešira bio Veliki sajam u Parizu 1855. godine, kada je panama šešir predstavljen svetskoj javnosti i upisan u zvanične kataloge pod imenom panama. Nažalost, niko iz Ekvadora nije bio prisutan na pomenutom sajmu kako bi ispravo grešku i tako do dan danas ovaj ekvadorski proizvod nosi pogrešno ime.

Nešto kasnije, početkom dvadesetog veka, panama ponovo biva popularizovana i to sasvim slučajno od strane američkog predsednika Teodora Ruzvelta koji je boravio u Panami i obilazio radove na izgradnji panamskog kanala. Fotoreporteri Njujork tajmsa su ovekovečili momenta u kome Ruzvelt pozdravalja mahanjem šeširom marljive radnike. Ovo je bio fantastičan propagandni momenat za panama šešir koji je posredstvom američkog medijskog giganta dobio na velikoj popularnost.

Montecristi and Cuenca su dva mesta u Ekvadoru gde se prave verovatno najbolji šeširi na svetu.

KAKO NASTAJE PANAMA ŠEŠIRA

Proces izrade Paname je dosta zahtevan i pored izuzetne veštine i strpljenja zahteva i dosta vremena. U zavisnosti od toga šta želimo da dobijemo kao finalni proizvod, koju željenu finoću, koji broj prepletaja, koji tip trske koristimo… proces izrade jednog panama šešira može da potraje i nekoliko meseci. Izrada panama šešira može biti 100% ručna ili potpomognuta u određenim fazama specijalizovanim mašinama. Faze u izradi panama šešura su sledeće:

Pronalaženje i seča specifične vrste trske ( cogollos, iz porodice palminih trsaka)
Pretvaranje zelenih vlakana biljke u slamu (selekcija, pranje, kuvanje i sušenje trske)
Početak pletenja šešira
Pletenje krune i oboda
Završetak oboda
Poliranje oboda
Finalno oblikovanje šešira

Ukoliko neko želi više i detaljnije da se upozna sa načinom izrade upućujem ga na sledeći link.

Momenti u procesu izrade panama šešira

KVALITET PANAMA ŠEŠIRA

Kvalitet panam šešira je determinisan brojnim faktorima ali dva najbitnija koja ističu stručnjaci su kvalitet trske i način odnosno umeće pletenja.

Trska: ili je možemo okarakterisati narodski rečeno slama, se dobija iz palminog drveta i generalno govoreći što je finija, identičnija i po boji jedna drugoj bliža to će šešir imati lepši izgled i bolji kvalitet.

Pletenje: Što je veća gustina i što su više ista vlakna bolji je kvalitet finalnog proizvoda. Po kvalitetu panama šeširi se kategorišu kao “Montecristi fino” ili “Montecristi superfino”, što predstavlja finoću pletenja odnosno broj pletiva po jednom kvadratnom inču. Što je broj veći to je kvalitetniji proizvod.

Mala napomena, nemojte pomešati oznaku Superfino sa istom koja se koristi kod mere kvaliteta tkanine od kojih se izrađuju odela ( o S kvalitetu materijala pisao sam već ranije u tekstu o izradi odela po meri i analizi Massimo Dutti kolekcije)

Pored pomenuta dva parametra, određeni kritičari uzimaju u obzir još jedan, a to je broj koncentričnih krugova koji se mogu uočiti na vrhu krune, odnosno gornjem delu šešira, u trenutku kada se šešir izloži nekom izvoru svetlosti. Pretpostavka je da šešir koji ima veći broj koncentričnih krugova je kvalitetniji od onog drugog. Što se tiče saveta za kupovinu, recimo da bi model koji ima od 350 do 400 pletiva po jednom kvadratnom inču bio više nego dobar izbor ukoliko smo u potrazi za šeširom koji ćemo često nositi.

Najfiniji panama šeširi mogu imati između 2000 i 4000 pletiva po kvadratnom inču i potrebno je u proseku između 4 i 8 meseci da se proizvedu. Uzimajuči ovaj podatak u obzir kao i to da na svetu postoji samo nekoliko sposobnih ljudi, a jedan od njih je Simon Espinal, da naprave ovo malo umetničko delo, nije za čudo što jedan komad Montecristi superfino paname može da dosegne cenu i preko 5000 dolara.

GDE KUPITI PANAMU U BEOGRADU

Kao što možete napraviti odelo po meri, tako isto možete poručiti da vam se napravi i šešir po meri. U Beogradu se Panama može kupiti ili napraviti po meri na nekoliko mesta, Ercegovac u Kralja Milana, Kapa Rade u Balkanskoj ulici, jedna mala radnjica u Prizrenskoj, šešidžija u Zmaj Jovinoj ulici u Zemunu, itd… Ukoliko još negde ima, slobodno mi pišite pa ću dodati na ovu listu.

KAKO NOSITI PANAMU

I za kraj ove panamske avanture, iz mora raznih modnih sadržaja izdvojio sam nekoliko meni interesantnih kombinacija ‘krunisanih’ panamom, a kako nas u Septembru očekuju topli dani, eto prilike da se panama još koji put prošeta svetskim metropolama.