Beograd jeste svet i to je mnogo puta p(d)okazao do sada. Još jedna potvrda za ovakav stav dolazi nam sa upravo završenog osmog po redu Salona izuzetnosti (24 HOURS of ELEGANCE) u organizaciji Aleksandra Đorđevića i njegovog tima koji je Beogradu poklonio događaj koji okuplja prestižne brendove, firme i pojedince koji su simbol vrhunskog kvaliteta u proizvodnji i zanatstvu. Sartoria Panico – krojački atelje iz Napulja koji pravi odela po meri, Drago – najkvalitetnije tkanine iz Bjele (Italija), Marol – ručno rađene košilje iz Bolonje, Uglys – bespoke torbe ručno napravljene u Napulju… su samo neki od učesnika pomenute manifestacije, a za više vas upućujem na zvaničnu stranicu, www.24hoursofelegance.com. Moja malenkost je imala priliku da bude deo ovog glamuroznog događaja, iskren da vam budem iz meni samo jednog bitnog razloga, a to je da upoznam trenutno jednog od najvećih napolitanskih krojača Antonia Panika (Antonio Panico) iz krojačke kuće Sartoria Panico. Momenat mog upoznavanja sa maestrom Antonio Panikom se može porediti sa neviđenom radošću i histerijom koju doživljava navijač fudbalskog kluba AS Roma u momentu kada mu legenda kluba Frančesko Toti potpisuje autogram. Eto, nadam se da me sada shvatate zašto pišem ovaj blog, pravim intervjue, provodim sate u krojačkim radionicama… ljubawwww 🙂
Maestru Paniku je pripala čast da preseče crvenu trakicu i da zvanično otvori manifestaciju 24 HOURS of ELEGANCE
Elem, nakon saznanja da maestro Paniko dolazi u Beograd, sinula mi je ideja da ukradem deo njegovog vremena i napravim kratak intervju, što sam na kraju i uspeo uz pomoć meni dragih ljudi iz organizacije “24 hours of Elegance”. Ostaje mi samo velika žal što nisam mogao za ovaj članak da obezbedim set fotografija i da moja radost i histerija budu ovekovečene. Sreća po mene pa ću imati drugu priliku, jer mi se ukazala velika čast da budem gost maestru Panika u njegovom ateljeu u Napulju, tako da pored fotkica iz Panikovog ateljea možete očekivati i Insta Story-e napuljskih ulica, hrane, arhitektura i naravno napolitanskih odela.
“Vi nikada nećete videti mafijaša da sedi u mom ateljeu. Kada ja uzimam mere klijentu, treba da ga dodirnem, stavim ruku na njegovo rame, a ja to nikada ne bih mogao da uradim, da stavim svoju ruku na nekog ko je takav. “ – Velike reči velikog majstora!
Pre nego što pročitate intervju želim samo na kratko da se osvrnem da biografiju i ukratko vam predstavim razvojni put maestra Antonia Panika.
Maestro Antonio Paniko je rođen 27. Januara 1941 u Napulju. Radni vek je počeo u 12 godini, a sa 17 je završio pripravnički/šegrtski staž nakon čega sa samo 23 godine otvara krojački atelje u centru Napulja i počinje da kroji i šije odela po meri. Njegova marljivost, posvećenost i kvalitet nije ostao neprimećen pa je nekoliko godina kasnije stigao poziv od čuvene porodice Rubinaći ( Rubinacci ), u to vreme a i danas jedno od največih krojačkih imena ne samo u Napulju i Italiji nego i šire. Antonieva karijera kod Rubinaćija trajala je 22 godine, kada je 1992. napustio mesto glavnog krojača i ponovo otvorio svoj krojački atelje u centru Napulja, u ulici Via Carducci. Interesantno je pomenuti da krojački atelji u Napulju mnogo više liče na uređeni salonac nego na krojačku radnju. U momentu kada je Antonio prešao da radi kod porodice Rubinaći, nasledio je mesto pa sigurno najvećeg revolucionara napolitanskog stila, Vićenca Atolinija (Vincenzo Attolini) koji je dugi niz godina bio glavni krojač u porodici Rubinaći. Antonio Paniko danas sa svojih 77 godina i dalje je aktivan, kroji i šije odela po meri, prenosi svoju ljubav i umeće na naslednike.
Prelep krojački atelje maestra Panika u Napulju koji više liči na salonac.
- GR: Maestro Antonio, zašto je napolitanski stil krojenja veoma popularan, a ujendo po mom skromnom mišljenju i najbolji metod izrade odela?
AP: Napulj, a samim tim i krojačke škole ili da budem precizniji porodice su oduvek od strane svetske populacije bile prepoznate po krojačkim veštinama. Napoli je grad krojača i ovde su postavljeni temelji krojenja i šivenja kakvog svet danas poznaje.
- GR: Vaša krojačka kuća važi za jednu od najboljih u Napulju i ujedno u Italiji. Šta predstavlja ključnu razlliku između vas i ostalih krojača?
AP: Razlika između mene i ostalih napolitanskih krojača ne postoji. Ja imam svojstven stil koji drugi nemaju.
Jakne odnosno sakoi koje je imala prilike beogradska publika da vidi tokom manifestacije 24 hours od Elegance, a koje sam ja podobrano istražio, da ne kažem ispipao. Košulje koje se nalaze ispod sakoa su delo manufakture iz Bolonje, Marol, takođe jednog od učesnika manifestacije.
- GR: Koje su ključne karakteristike vaše jakne? (Malo pojašnjenje sledi. Na italijanskom jeziku se sako naziva “giaccia” (đaka), ali u krojčkoj terminologiji se često koristi reč jakna. Kako je jakna ključni odevni komad u odelu, sav fokus u produkciji je na njoj.
AP: Detalji koji karakterišu moju jaknu su mekoća, nosivost i udobnost. Klijenti kada nose moju jaknu imaju osečaj da nose neki lagani odevni komad poput kardigana ili džempera.
- GR: Kada klijnet dođe u vaš atelje i želi da mu vi napravite odelo po meri, šta je ono na šta najviše obraćate pažnju?
AP: Izbor tkanine, odnosno materijala kao i detalji koje klijent želi da ima na odelu. Na prvom sastanku je bitno da se upostavi poverenje između mene i klijenta. Sve ostalo je zasnovano na obliku klijentovog tela.
Uvek prijatnog osmeha ali ozbiljnog stava
- GR: U jednom od vaših pređašnjih intervjua pročitao sam da nikada nista napravili sako/jaknu sa jednim otvorom na leđima (uvek su dva, simetrična). Možete li mi reći da li postoji neki poseban razlog?
AP: Tokom moje dugogodišnje karijere nikada nisam napravio jaknu sa jednim otvorom pozadi iz dva motiva: kao prvo ja smatram to manje elegantnim, a kao drugo manje je čini napolitanskom a više američkom.
- GR: Možete li mi reći kako vidite budućnost napolitanskog krojenja?
AP: To ne mogu predvideti jer želja kod mladih u Italiji da se nauči ovaj umetnički zanat je sve manja. Mladi nisu ohrabrivani na tom putu. Oni moraju shvatiti da ovo nije trgovina, već strast koja se svakodnevno treba hraniti i graditi žrtvovanjem i posvećenošću.
Što se mene tiče ova fotografija je za večnost!
Tokom našeg razgovora pomenuo sam Antoniu da imam veliku strast prema krojenju i klasičnoj muškoj modi te da mi je želja da budem krojač ili recimo da budem baš iskren prema sebi i kažem kako mi je ostala velika žal što ranije nisam spoznao čari ovog umetničkog zanata. Njegov komentar je bio više nego očinski, “Mio amico, nikada nije kasno ako veruješ u nešto i ako si posvećen tome, a to je ono što vidim kod tebe.” HVALA MAESTRO!
I za kraj, prezime maestra Panika se akcentuje na slovo “i” a nikako na “a”, jer u slučaju da je na “a”, onda bi zvučalo kao da je u pitanju neka panika, pa zamislite odlazite kod krojača koji treba da vam sašije odelo po meri, a kod njega je konstantna panika. Sigurno vam ne bi bilo svejedno. Eto male šale za kraj. 🙂 Do skorog viđenja.
Foto: GR galerija / www.sarotriapanico.it / www.vitalebarberiscanonico.com / www.permanentstyle.com
