Možda pre bilo čega napisanog treba dati jednu skromnu definiciju ili odgovor na pitanje:
Šta je tačno odelo?
Termin „odelo“ izveden je iz francuskog izraza suivre. što znači „slediti“. Drugim rečima, sako prati pantalone ili obrnuto. Dakle, odelo je kombinacija sakoa i pantalona u odgovarajućoj tkanini. Nije samo boja odeće ista, već i sastav tkanine.
Nekada je bilo ovako
Zasigurno da ova tema zahteva akademsku obradu, te da je takvih bilo i to prevashodno na jezicima anglosaksonskih naroda, uzeo sam sebi za pravo da u kratkoj formi i u nekoliko objava predstavim istoriju odevnog predmeta koje čoveku daje mogućnost da svet shvata drugačije. Postoji i ona kovanica koja kaže da odelo ne čini čoveka ali ostavlja utisak. Jedan deo mene bi se složio, ali ipak mi je draža kratka poezija Duška Radovića o odelu:
Odelo ne čini čoveka
Lekar je ČOVEK u odelu lekara.
Vatrogasac je ČOVEK u uniformi vatrogasca.
Milicioner je ČOVEK u odelu milicionera.
Vojnik je ČOVEK u uniformi vojnika.
Pop je ČOVEK u odelu popa.
Dete je ČOVEK u odelu deteta!
17. VEK
U potrazi za poreklom odela, trebao sam da se vratim u 17. vek i otplovim do Britanije. Po zabeleženim izvorima smatra se da je odelo svoju formu i imenovanje dobilo na britanskom dvoru kao karakterizacija dvorske haljine. Do sredine 17. veka tadašnji zakoni su sprečavali obične ljude da nose boje poput plave ili ljubičaste, fina krzna i ukrase, uključujući somot i saten. Oni su isključivo bili rezervisani za plemiće i samo ponekad članove kraljevskih porodica. Nakon što je 1660. izbila kuga, Čarls II je naredio svim plemićima da se oblače skromnije kako bi relaksirao tenziju sa običnim narodnom i građanima. Od tada pa do dan danas u upotrebu ulaze klasične boje boje poput teget, sive i taupe kao i jednostavniji krojevi. Kada smo već kod boja, treba navesti kako su zemljani tonovi primarno bili u upotrebi za odeću koja se mahom nosila na seoskim imanjima. Ovde primarno ne mislim na ljudi koji su radili na seoskom imanju, već na veleposednike i plemićku aristrokratiju koja je često provodila vreme u jahanju ili lovu. Sa ovim promenama dolazi do istih na polju izrade materijala te je ispred proizvođača štofova postavljen novi zadatak, da tržište snabdeju konstantno novim i interesantnijim materijalima.
18. VEK
Sve do počekta 18. veka nije bilo revolucionarnih promena u kroju i načinu odevanja. Tih godina nastupa jedna od najznačajnijih transformacija pa možda u istoriji muškog odevanja. Morning dress, nešto slično što mi danas zovemo frak, kao glavni odevni predmet u garderoberu svakog muškarca iz visoke klase, biva značajno modifikovan po pitanju kroja i dizajna. Pravac u kom se ova promena odigrala je nastanak novog odenog komada koji predstavlja preteču današnjeg tuxedo-a.. Tuxedo ili smoking se smatra kao osnova za black-tie događaje ali isti se danas može nositi u različitim kombinacijama i prilikama, npr. sa džinsom i rolkom za večeru ili odlazak na izložbu. Smoking je prvi put viđen na princu od Velsa koji mu je sašio poznati londonski krojač Henri Poole.
Rococo era / Pompeo Batoni, portrait Henry Peirse, 1774.
19. VEK
….se uzima kao period nastanka forme odela ovakvu kakvu mi manje-više danas poznajemo. Smatra se da nije tačno određeno ko ga je skrojio i za koju tačno namenu, mada logičko razmišljanje me vodi u dva pravca: finansijski i kreativno-inovativni tako da bi Bo Brumelu (Beau Brummell ) mogao pripisati jedan deo zasluge za uspostavljanje osnove kroja i dizajna savremenog muškog odela. Ako se sećate o Brumelu sam već pisao u članku … http://gentrebel.com/vojnicki-stil-i-moda/
Vojskovođa, dandy, filozof i dizajner – Bo Brumel
Brumel je bio neko ko je svojim prisustvom imao značajan uticaj na dvor pa automatski i na sva moguća javna i društvena dešavanja tako da su njegove sklonosti i talenat oličene kroz odevne komade koje je i sam kreirao veoma brzo poprimile široku pažnju. Ubrzo odelo postaje neka vrsta ležerne odeće za elitu, kao i svakodnevni odevni predmet za radničku klasu, a “morning coat” i frak bivaju sve manje interesantni gospodi iz visokog društva širom Evrope i SAD-a.
Napoleonova era
20. VEK
Iako je fit odela više nego ikada bio važniji, kroj odela je bio daleko od onog što danas većina nas nosi. Krojači su iz godine u godinu unosili promene kako bi se usavršila konstrukcija, kroj i izgled odela. Važno je svakako napomenuti da su tada postavljene dobre osnove za dalji razvoj odela. Na sam dizajn odela izuzetan uticaj su imali vojni, sportski i medicinski kodeks oblačenja. Dizajneri tog period su pronalazili inspiracije za svoje nove kreacije upravo u detaljima pomenutih kodeksa. Npr. za otvorene rupice i dugmiče na šlicu rukava zahvalnost dugujemo hirurzima, dok su naremenice prevashodno korišćene u vojnoj uniformi kako bi vojnik uvek imao prav stav… Tokom 20-tog veka dešavaju se stvarno velike promene poput edvardijanske ere koja je imala snažan uticaj na oblikovanje garderobera ali o tome možda drugom prilikom.
Zahvaljujući seriji Peaky blinders stil sa početka 20. veka se vratio u našu svakodnevnicu
21. VEK
Iako smo tek na petini mnogo toga se promenenilo i zavrtelo u 21. veku. Tehnologija, ekonomija, medicina… sveopšte i svakodnevne promene našeg društvenog i kulturnog DNK nesporno utiču i na svet mode. Odelo, danas u potpunosti slobodno sa malo ili bez ikakvih formi definisanih od relevantnih krojačkih instanci može biti oversize, asimetričnog kroja, sašiveno kao patchwork…. Ipak za nas čiji su pogledi više upereni ka tradicionalnom pristupu, mogu reći da je odelo u 21. veku prevashodno doživelu jednu tehnološku revoluciju u pogledu stvaranja tkanina (npr. Zegna Techmerino) i unutrašnjih konstrukcija. Interpretacije dizajna isključivo zavise od potreba klijenta i veština krojača, a kroj odela se nalazi u cikličnom krugu koji ima istu tačku opisanu u slim, tailored, regular ili retko kada over-size modelu (ako to nije slučaj sa modom delekog Istoka). 2020.-ta i Covid su nam doneli jedno veliko pitanje: Da li je odelo “mrtvo”? Ako smem da istupim ispred svih krojača, i ljubitelja odela moj odgovor bi bio sledeci: Odeo nije mrtvo, već nastavlja dalje da se razija, a u prilog tome upravo je i napisan ovaj tekst.
La grande bellezza / Jep Gambardella
Dok ne stinge nastavak priče, po več ustaljenoj praksi iznosim neke moje poglede po pitanju odela.
Kingsman
Liverano
L’Avvocato
Luca Montezemolo
Tagliatore
Richard
Brunello SS2021
Pošto sam i ja deo sveta odela
Fotografije: Google Inc, Pinterest, GQ, Marko Markovic
- Od ovog trenutka, rođeno je odelo kakvo znamo. Nije jasno ko je tačno imao
ideja za moderno odelo ili za šta je dizajnirano, ali prva se pojavila u 19. veku. Brzo je postalo
