Zakorаčivši preko praga male obućarske radnje ušuškane u beogradskom naselju Žarkovo, shvatio sam da ulazim u jedan pomalo bajkovit svet u kome nastaju fantastični komadi ručno rađenih cipela. Njih sa ponosom nose gospoda od Australije, preko Japana i Rusije, Belgije i Nemačke, Maroka i na kraju zapadnog sveta Engleske i Amerike. Impozantno, zar ne? Ovaj put bez previše mojih komentara već samo vi i Igor Suhenko, majstor-obućar, zaljubljenik u cipele i nadasve umetnik svog zanata.
Igor Suhenko, maestro
GR: Ko je Igor Suhenko? Bespoke shoemaker, obućar, umetnik…?
IGOR: Rođen sam 1965. god. u Beogradu. Obućom se bavim od 1988. god. Ovaj zanat sam izabrao, nisam ga nasledio, ali je postao porodični, pošto mi se u stvaranju cipela pridružila i moja supruga Maja. Oduvek sam voleo modu i kostim, ali od svih modnih detalja najviše su me privlačile cipele. Još uvek, i posle 30 godina rada, ljubav prema cipelama nije nestala, čak mislim da je sada i jača, jer mnogo više znam, i mnogo mi je jasnije šta to čini dobru cipelu. Svaki par cipela je novi izazov, a pošto ih radimo potpuno ručno, tradicionalnim tehnikama, on je i unikatan. Takođe i naša ambalaža je rađena prema karakteru predmeta koji treba da bude u njoj.
Oduvek sam smatrao za jednu od najavećih mudrosti: ‘Uči od najboljih’
. . . . .
GR: Kada ste napravili prve cipele?
IGOR: Ne znam tačno kada sam napravio svoj prvi par cipela, ali recimo da je to bilo 1990. godine. Pomogao mi je moj majstor Lala, kod koga sam počeo da učim zanat. To su cipele koje sam pravio za mog kuma. Cipela je veoma jednostavnih linija, Oxford model, izvedena u crnom boxu, visokog sjaja. Te cipele moj kum još uvek nosi.
. . . . .
GR: Koji pravac u izradi cipela vam je omiljeni, odnosno koje tehnologije izrade cipela koristite?
IGOR: Omiljene konstrukcije cipela su mi ‘Rapid Blake’ i ‘Good Year Welt’. Ovi načini rada su vrlo zahtevni i skupi, ako se rade ručno, tako da se za njih odlučuju klijenti koji se razumeju u tehnologiju izrade i koji imaju visoke standarde što se tiče izrade i kvaliteta materijala. Najčešće se moji klijenti odlučuju za ‘Blake’ konstrukciju cipele. To je takođe konstrukcija cipele koja je veoma pouzdana ali je jeftinija od prve dve konstrukcije kod kojih se koriste skuplji materijali. Proces izrade je duži, đon se lepi ali se i prošiva dva puta, takođe ručno. Na ovaj način cipela jača, dugotrajnija i efektnije izgleda.
. . . . .
Detaljno pojašnjenje o pomenutim tehnologijama izrade cipela, ‘Rapid Blake’ i ‘Good Year Welt’ i svemu što prati iste, ostavljam za naše sledeće druženje. Za sada je dovoljno da se upoznate sa terminologijom kako bi znali da pričamo o izradi obuće, a ne gumama koje će se koristiti na nekom od bolida formule 1 ( aludiram na tehnologiju ‘Good Year Welt’).
GR: Koji je najveći izazov pri izradi cipele?
IGOR: U našem načinu rada, pošto uglavnom radimo cipelu po porudžbini (model po izboru i po stopalu klijenta), najveći izazov je zadovoljiti naše kriterijume koje smo postavili izuzetno visoko, a i podrazumevano očekivanja i kriterijume klijenta (estetske i ergonomske). U procesu stvaranja cipele, svaka operacija je veoma zahtevna i izazovna.
Na određenim modelima Igor koristi Vibram spoljne đonove koji su sinonim za kvalitet i izdržljivost
. . . . .
GR: Možemo li u par kratkih crta predstaviti proces izrade cipele?
IGOR: Proces izrade cipela izgleda, otprilike ovako:
- Razgovor sa klijentom oko modela koji bi želeo (namena cipele, da li model odgovara njegovom stopalu, njegove želje, naši predlozi i sugestije)
- Uzimanje mere levog i desnog stopala (crtanje oblika stopala, merenje obima prstiju i risa. Obim pete, gležnja i potkolenice se radi po potrebi)
- Odabir kože i oblika kalupa. Prilagođavanje kalupa merama stopala.
- Kreiranje modela na kalupu (ako nemamo model koji klijent želi)
- Pravljenje mustri, krojenje kože po mustrama, šivenje i izrada probnog para cipela od kože koja je slična koži od koje će biti pravi par.
- Proba probnog para, ako je sve u redu, počinjemo da pravimo pravi par cipela, a ako ne, rade se korekcije, pa ako je potrebno i nova proba.
- Izrada konačnog para cipela (postavljanje gornjeg dela na kalup, pojačavanje prstiju-kapna i pete-lub, lepljenje đona i ručno prošivanje, postavljanje pete-slagana iz delova, finiširanje cipela-farbanje, voskiranje, nanošenje kreme na đon i gornjeg dela cipele, i na kraju glancanje i poliranje
- Izrada kutije i vrećice za cipelu.
Ovo je ukratko proces stvaranja jednog para cipela, po meri i porudžbini, ručno rađenog.
Uzorci kože od guštera, pitona, raže…
. . . . .
GR: Oxford ili Derbi? Koji model više preferirate i zašto?
IGOR: Oxford mi je omiljeni model cipele. Po mom mišljenju ovaj model je elegantniji, samim tim lepše leži na odela, ali je model koji više odgovara uskom stopalu. Derby model je mnogo primenljiviji, odgovara većem broju ljudi, baš zbog toga što odgovara za više tipova stopala, koristi se obično za sportsku i neformalnu obuću. Osnovna razlika kod ova dva modela je konstrukcija šnira. Kod Oxford cipele šnir se otvara u obliku slova V, naziva se još cipela sa „zatvorenim“ šnirom, zbog toga i jeste elegantnija, ali nije pogodna za svako stopalo. Derby cipela ima „otvoreni“šnir, tj. kod nje se šnir otvara paralelno, zbog toga i jeste pogodna za više tipova stopala.
. . . . .
Za kraj intervjua ostavio sam fotografije iz simpatične radionice Igora Suhenka koje je uradio moj ‘comrade’ Marko Marković.
Ukoliko želite da kontaktirate Igora i zakoračite u njegov fantastični “bespoke” svet cipela, ispod vam ostavljam Instagram stranu i email adresu.
INSTAGRAM: Instagram.com/isuhenko/
EMAIL: bespokeigorsuhenko @ gmail.com
Fotografije: Marko Marković
