Mali sartorial rečnik čudnih pojmova

Ovo je prvo izdanje malog sartorial rečnika koji će tokom vremena biti dopunjavan raznim čudnim i nesvakidašnjim rečima koje nama iz branše predstavljaju svakodnevnicu, a većini vas skoro pa nemušti jezik. Neke od ovih rečim sam već koristio u svojim postovima i objavama te ako je u datom momentu bilo nerazumevanja, evo sada prilike da se sve razjasni. Nadam se tj. siguran sam da će vam biti od koristi pogotovo kada budete razgovarali sa vašim kroječem ili kada budete kupovali neki odevni predmet koji zahteva veći napor od toga da izaberete boju i pogodite veličinu. Pojmovi koji su našli mesto u ovom rečniku mogu imati dosta širi opis ili se posmatrati kao homonimi ali za nas je ovde bitno da imamo shvatanje istih isključivo u kontekstu krojačke terminologije i to prevashodno odevnih komada poput sakoa, pantalona ili košulje.

Aksla – je šav koji se proteže od kragne prema ramenom delu, duž trapezijusa. Malo je čuno što to kažem ali jedan od najbitnijih šavova koji određuje izgled torza košulje ili sakoa. Ujedno, ovo je jedna od nekoliko mera koje krojač ne sme da omaši prilikom uzimanja mera jer u suprotnom posledice mogu biti takve da je lakše sašiti novi odevni komad neko prepraviti postojeći. Kod košulja, a ređe kod sakoa može biti urađen mašinski ili ručno, sa ukrasnim ubodima.

Ručno ušivena aksla

Moj savet je da kada birate odevni predmet, pogotovo košulju obratite pažnju da aksla nije pala, tj previše spustila preko ramena. Idealna pozicija je da se aksla završava na mestu gde se spajaja ključna kost sa ramenom. Svakako da ovo nije nešto što uvek mora biti podrazumevano te stoga vi možete u potpunosti biti slobodni da birate vaš stil a ujedno i poziciju aksle spram trenutnog trenda ili vašeg raspoženja.

AMF – akronim AMF (American Machine and Foundry) se odnosi na mašinu koja pravi specifičan vid uboda na materijalu ostavljajući male čvoriće koji se u zavisnosti od podešavanja mogu naći na standardnoj razdaljini od 2, 5 ili 10mm (od proizvođača AMF mašine rastojanje između dva uboda može biti i drugačije definisano). Ovi ubodi odnosno čvoriči su dekorativnog karaktera ali imaju i svoju tehničku stranu jer npr. reveru sakoa na kome se najčešće viđaju služe da podrže čvrstinu i kompaktnost kao i vezu sa unutrašnjim konstruktivnim elementima poput plastike. Pored revera, ukrasne AMF ubode možemo videti i na ramenom delu, džepovima, ventilima, ramenima…

Ovi ubodi odvajkada su se radili ručno i da je to danas obavezna pojava na svakom ručno izrađenom sakou.

Bajlok – oblikovano parče materijala koje se stavlja u unutrašnjost pantalona, ispod šlica. Služi kao potpora za štepove u međunožju ali takođe kao kamuflaža za završne spojeve i izendlane porube. Bajlok je dobra stvara za ljude koji imaju izuzetno jake butine jer u većini slučajeva od trenja i napetosti materijala u međunožju dolazi do habanja i pucanja štofa.

Gusset – predstalja malo parče tkanine u obliku trouglića ili vrha koplja koje se našiva na dnu bočnog spoja košulje, odnosno samzeca (pogledajte dole za definicuju samzeca). Pored estetskog ima i funkcionalnu namenu kao ojačanje ugaone konstrukcije košulje.

Izgled “gusset-a” na Marol košulji

Marol – italijanski proizvođač košulja iz Bolonje koji nudi usluge MTO, MTM i bespoke servisa

Canvas – u najednostavnijem prevodu na naš jezik predstaljam platno. Kanvas je materijal izrađen uglavnom od konjske ili kamilje dlake koji se nalazi izmedju postave (ukoliko ga sako ima) i glavnog materijala. Namena ovog platna sa pratećim konstruktivnim elementima je da obezbedi pravilan pad sakoa, engleski “drape”, kao i da kalupira sako i prilagodi ga telu u predelu torza tokom vremena nošenja. Termin koji zaslužuje veću elaboraciju i pojašnjenja, ali za sada je dovoljno da terminološki znate o čemu se radi.

Canvas, prikaz na Boss-ovom odelu

Krzavica – parče materijala u obliku trakice koje se stavlja na rub pantalona kako bi se sprečilo krzanje i habanje materijala. Ujedno, ova traka kod elastičnih materijala služi da zadrži formu oblikovane nogavice pantalona kao i da održi ispeglanu ivicu pantalona. Uglavnom se izrađuje od poliestera i našiva se u ravni sa porubom pantalona ili se pak za malo spušta ispos.

Falta – termin koji se dosta koristi u ženskoj krojačkoj terminologiji ali ni mi muškarci nikako ne zaostajemo. Prosto rečeno falta ili falte predstavljaju uglavnom pravilne nabore na tkanini, ušivene sa razlogom za potrebe estetike, forme ili funkcionalnosti. Kod konstrukcije pantalona možemo ih imati na prednjici, simetrično raspoređene, levo i desno. Uglavnom ih ima jedna ili dve koje mogu biti okrenute ka napred ili ka nazad (front i reversed pleats).

Primer falte okrenute ka napolju, rad krojačke kuće B&Tailor

Kao što smo rekli osim estetike, falte na pantalonama imaju određenu funkcionalnost koja ih izdvaja od pantalona bez falti. Kada sedite, sedalni deo (poznato i kao vaša guza) i bokovi se prirodno širete nam je potrebno malo više prostora u pantalonama/materijalu što nam falte i obezbeđuju. Ujedno, falte smanjuju napor koji trpe šavovi i poboljšavaju sveukupni komfor,

Filc / Felt – može imati nekoliko značenja. Vezujemo ga za tip netkanog materijala koji se dobija presovanjem vlakana, a u konstrukciji sakoa se koristi za ojačanja ispod kragne. U drugim životnim sferama filc ima široku primenu, od ručno pravljenih poklona, tepiha, šešira, obuće, sve do automobilske industrije.

Francuski šav – da ne bude zabune, nije u pitanju francuski kolač iz pariske ulice Šanzelize, već jedan od često korišćenih načina spajanja dve tkanine/materijala. Francuski šav je vrsta šiva u kojem se sirovi krajevi tkanine uvlače, ostavljajući čist, uglačan, profesionalan izgled. Pored toga što izgleda urednije, ova vrsta šava takođe štiti nežnu kožu i sprečava boranje tkanine. Kod konstrukcija košulja uglavnom se koriste dva šava od kojih je jedan francuski. Drugi je dvostruko prošiveni šav ali detaljnu anatomiju košulje ću obraditi u jednom od narednih tekstova.

Manžetna – pod ovim terminom uglavnom podrazumevamo presavijeni deo materijala na porubu pantalona ili završni deo rukava na košulji koji ima rupicu i dugme. Gledano kroz istoriju, manžetna na pantalonama kao modni, a i praktični detalj datira iz perioda kralja Edvarda 7-og, kada su se pantalone podavijale prevashodno iz racionalnih razloga da se ne bi usled bljuzgavice ili kišnog asfalta prljale. Manžete su bile znak elegantnog krojenja sve dok restrikcije usled ratnih desavanja nisu zabranile da se izradjuju odevni predmeti sa manzetnama i preklopima na džepovima radi uštede tkanine. Zanimljivo, zar ne?

Visina manžetne od 4cm je optimum ali svakako u zavisnosti od vaše visine ili lične preferencije, može biti + / –

Milanese rupica – O ovom nezaobilaznom detalju i simbolu ručno urađenog sakoa već sam pisao u jednom od prethodnih artikala. Evo ga i link: http://gentrebel.com/milanese-buttonhole-nepotrebno-savrseni-detalj/ Inače, u pitanju je rupica na reveru sakoa koja se ručno plete sa velikom preciznošću i posvećenošću.

Kao što sam jednom i napisao, Nepotrebno savršeni detalj na odelu

Paspul – traka, lajsna, ojačanje, džep, dodatak za iberdek… koristi se za više pojmova ali mi ćemo se fokusirati na paspul džep kod sakoa-pantalona i paspul lajsnu na košulji. Paspul džep predstavlja urezani otvor na prednjem delu sakoa-pantalona koji nema poklopac i konstrukcijski je uvek rešen kao unutrašnji deo odevnog predmeta. Više je formalniji od našivenih džepova pa su linije sakoa same po sebi čistije i elegantnije. Kod košulje, paspul lajsna predstavlja presavijeni prednji deo materijala na kome se nalaze rupice i dugmici.

Paspul lajsna sa ručno ispletenim dugmićima

Psec – u našoj, krojačkoj terminologiji još jedan u nizu pojmova koji se ne toliko često koristi u razgovoru sa klijentom ali prilikom izrade sakoa predstavlja obavezni konstruktivni deo. Ponekad, ima svoje mesto i u izradi košulja. Psec predstalja iskrojeni deo glavnog materijala koji se nalazi u prednjem delu sakoa pozicioniran sa unutrašnje strane, protežući se od šava koji spaja kragnu do donjeg ruba sakoa. Kako je svojom prirodom rever sakoa savijen, prepeglan “od iznutra ka spolja”, tako se psec uvek vidi u frontalnom pogledu na sako. Iz ovog zaključujemo da je psec stastavni deo revera. Kod košulje, psec predstavlja jednu vrstu ojačanja koje se stavlja u unutrašnji deo košulje u predelu ispod kragne pa sve do drugog dugmeta i služi kao potpora kragne. Ovaj deo na košulji se uglavnom stavlja kada klijent želi efekat više, čvršće i uzdignutije kragne.

Samzec – predstaljva spoj, odnosno šav koji se proteže od donjeg bočnog ruba košuje pa sve do kugle ramena. Ovaj šav spaja prednjicu i leđa košulje i obično je ušiven duplim prolazom ili francuskim šavom. Na kraju samzeca se može nalaziti “gusset” o kome sam već gore pisao.

Satla – engleski naziv “yoke”, dolazi iz košuljarske terminologije i predstavlja oblikovani deo materijala koji se proteže od jednog do drugog ramena i spušta niz leđa obično nekih 10cm. Povezan je sa gore pomenutom akslom i npr. kada uzimam meru ramena nekog klijenta ja santimetrom merim dužinu satle. Pored gore pomenute aksle, pozicija i ukrajanje satle su jedan od ključnih faktora za pravilan izgled gornjeg dela odevnog komada.

Školjka dugme – sedefasto dugme napravljeno od unutrašnjeg sloja određenih školjki, naročito školjki ostriga i školjki koje sadrže sedef, mineralnu supstancu koja formira bisere. Sedefasta dugmad klasican su detalj koji krojači više od jednog veka rucno usivaju na kosuljama. Iridescentna boja, biserno bela ili biserno siva, u zavisnosti od vrste korišćene školjke ili zemlje porekla, čine je savršenom za rafinirane luksuzne dugmiće koji maksimiziraju lepotu odeće na koju su ušiveni.

Španglica – deminutiv od špangle ali kako je stvarano malih dimenzija jednostavno je prikladnije da ima takav naziv. Izrađana uglavnom od istog materijala kao i odevni komad, španglica je elipsasog oblika. Najčešće je možemo videti kod pantalona i to na džepovima pozadi kao mala omča oko dugmeta ili pak na unutrašnjem delu pojasa umesto kopče.

Uvek birajte pre da vam krojač stavi španglicu na pojasu umesto kopče, jer ako se tokom vremena malo promenite u kilaži i pojas postane tesan a vi ne proširite pantalone, može se desiti da kopča od prevelikog napora pocepa materijal.

Štej – u žargonskom rečniku se kaže banana, a ako želimo da budemo malo elokventniji onda ćemo koristiti termin okovratnik. Jedan od veoma bitnih konstruktivnih elemanata košulje kada posmatramo držanje kragne.

Prikaz otorenog okovratnika i kragne

Ticket pocket – mali džep za sat, sitan novac ili kao što mu ime kaže kartu. Tipične veličine 5cm, sa ili bez poklopca, nalazi se skoro pa uvek na desnoj strani sakoa iznad glavnog/velikog džepa. Iako se danas uglavnom nosi iz estetskih razloga, a ređe zbog balansa sa džepom na grudima, njegova primarna namena je prevashodno bila funkcionalna. Pre industrijske revolucije, ovaj džep je bio popularan na jaknama koje su nosili seljaci koji bi konjima prolazili naplatne kućice te im je karta bila uvek dostupna bez da otkopčavaju jaknu. Kada su muškarci počeli svakodnevno putovati u grad i to mahom vozom, dizajn ovog džepa bio je prilagođen za upotrebu na poslovnim odelima, (npr. koristio se za lako skladištenje karte za prevoz).

Ventili – vertikalni prorez koji se pruža od donjeg ruba na zadnjoj strani sako uspravno nekih cca 10cm. U krojačkoj terminologiji ga često nazivamo otvor. Ventili ili otvori karakteristični su kod sakoa i jakni još iz vremena kada su gospoda iz visokog društva provodila svoje slobodno vreme uživajući u konjičkim potragama i lovu. Kao i većina stvari na sakou ili jakni, pored funkcionalne ima i svoju estetsku karakteristiku. Imamo tri tipa ili stila koji definiše ovaj otvor: sako sa jednim ventilom (pretezno Ivy League stil ii američka škola), sako sa dva otvora simetrično raspoređena (britanska tradiija) i sako bez otvora (ventless) koga možemo povezati sa italijanskom školom krojenja.

Simon Crompton kao manaken za model sakoa sa dva otvora

Zampa di gallina – dolazi iz italijanskog rečnika i kada bi je bukvalno preveli, zvučalo bi: kokošija nogica odnosno stopalo. Ovo skoro nepojmivo poređenje je nastalo iz činjenice da ušiveno dugme, tačnije raspored uvlačenja-uboda konca podseća na kokošiju nogicu (tri kraka). Tradicionalno, italijanski krojači ovaj tip ušivanja dugmadi primenjuju za dugića na košuljama i predstavlja jedan od simbola ručno i kvalitetno urađene košulje.

Dugme od skoljke koje je ušiveno metodom Zampa di Gallina

I za kraj nije na odmet ka kažem da ukoliko neko od vas dragi moji želi podobnije da se upozna sa nekim od gore pomenutih termina, neka konsultuje Google-e, a meni će biti drago da sam ga naveo na dobar put. Svakako stojim na raspolaganju za bilo kakva pitanja ili sugestije, te mi mozete pisati na email: thegentrebel @ gmail . com

Photo: Marko Marković, Google, Pinterest, The Permanent style

Poslednji tekstovi

Arhiva

Kategorije

Goran Written by: