Krojači i biciklisti svih zemalja ujedinitie se. Možda zvuči malo čudno ili nadrirealno ali ako se vratimo kroz istoriju i pogledamo malo detaljnije zaostavštinu koju nam nudi pomenuti duo, uviđamo da i krojački i biciklisti imaju zavidan kapacitet materijala koji može biti eksploatisan u razne svrhe. Da li smisleno od strane marketing stručnjaka ili slučajnim izlivom kreativnih ideja nekog dandy Britanca sa Mayfair-a, moda i biciklo su našli zajednički jezik.
Biciklo se pominje u delima mnogih pisaca. Bilo je neizostavni deo rekvizita najvećih svetskih filmskih producenata, ovekovečena su kroz četkice i boje slikara sa Monmartrta, pa došao je i red da svoje mesto nađe u raznim interpretacijama modnih kampanja. Jedna od poslednjih jeste saradnja Fabrizio Oriania kreativnog direktora i osnivača lifestyle portala GWD i italijanske firme Scatto Italiano, male radionice koja proizvodi “custom”-izovane bicikle od najkvalitetnijih delova koje nabavljaju širom sveta (šta kažete, kakav lični PR, klasično žabarski). Kada sam već pomenuo ovakav tip kampanje, sugerisaću vam da pogledate članak koji je uradio moj kolega Fabio Attanasio, koliko ovo dobro zvuči :), u sadnji sa malom italijanskom radionicom zvučnog imena Sartoria Cicli – Link ka kampanji. Fabio molim 10% kao proviziju.
Što se mog konkretno slučaja tiče, ne postoji nikakva kolaboracija sa proizvođačima bicikla, te je beli Peugeot lično vlasništvo od moje 10-te godine. Beli lavić, koga sam dobio od tatine prijateljice iz Pariza, ima zanimljivu istoriju ali neka to ostane tajna samo između mene i njega.
Nigde bez Style di Corriere-a
Pošto nisam neki stručnjak za biciklizam, a ponajmanje za konstukcije, prenose, zupčanike…, stim da se mogu pohvaliti kako znam da su Brooks England najbolja vintige sedišata, ipak ću ostati u sigurnoj zoni i fokusiraću se samo na stil i model odela koji sam u neku ruku i dizajnirao, a neka ove fotografije dragog mi druga Mareta (Marko Marković Photography) budu reprezent bespoke-biciklisitčkog stila jednog beograđanina sa pogledom ka Pobedniku i dalje pariskom Notr-Damu i londonskom Big Benu. Nadam se da ovo ne zvuči pretenciozno.
Ovo što u nastavku donosim jeste jedan pomalo specifičan spoj “bespoke” krojenja inspirisan napolitanskim stilom (za manje upoznate ovaj termin predstavlja izradu odela po meri na veoma specifičan način o čemu sam pisao i pisaću i dalje) i jedne vrste gradskog rekreativnog biciklizma. Samo da budemo jasni, za mene rekreativni biciklizam ima jasnu konotaciju odlaska do i povratka sa posla, “završavanja” sitnih poslova po gradu na malim razdaljinama, subotnji odlazak na pijacu, obilazak prijatelja, rodbine i lokalnih kafeterija… a nikako kilometre i kilometre vožnje, pogotovo ne po najprometnijim ulicama i bulevarima. Elem, kada kažem bespoke to u pravom smislu reči i mislim, s’obzirom da odelo koje nosim jeste delo ruku krojača koji već preko 40 godina izrađuje odela po meri i to bez ikakvih šnitova, već isključivo crta i kroji direktno na tkanini na osnovu uzetih mera i još dalje od toga veliki deo procesa obavlja ručno. Kako dotični gospodin ne želi biti eksponiran, njegovo ime će ostati u tajnosti do daljnjeg i apostrofiraću ga ovde kao krojač. Inače, ovo je moje treće odelo koje je krojač uradio u poslednjih dve godine, plus nekoliko pantalona i sve moguće prepravke “ready-to-wear” odevnih komada.
Pravac Mayfair, London
Kako već duže vreme pratim šta se dešava na napolitanskoj krojačkoj sceni, odlučio sam da model u osnovi bude napolitanski kroj sa određnim modifikacijama, te sam sebi dodelio glavnu ulogu, dizajnera. Gledajući u pravcu Napulja hteo sam da zadržim stil nonšalancije i lagane sprezzature. Napolitanski pravac ili kako je u krojačkoj terminologiji poznat “Neapolitan tailoring” karakteriše sledeće:
- Jednoredni sako sa tri dugmeta gde se prvo-gornje nikada ne kopča i nalazi se skriveno ispod revera
- Model se izrađuje sa laganim ili bez naramenica, za makisimalnu komfornost u pokretima
- Visoko postavljena kugla ramena
- Široki reveri koji mogu biti urezani ili špic u zavisnosti od zahteva klijanta
- Veoma široka/visoka kragna
- Minimalna postava u unutrašnosti – maksimalno rasterećen za veću komfornost i prijatnost u toplim napolitanskim danima
- Spalla camicia – rukav sakoa je našiven na trup kao kod košulje i imamo primetne falte
- Con rollino – drugi oblik našivenih rukava gde se rukav podiže malo iznad trupa
- Prednji deo sakoa je malo duži od zadnjeg dela
- Pignata (pinjata) – našiveni džepovi u obliku krive
- Barchetta (barketa) – prsni džep ili džep za maramicu koji je oblika kao mali brodić, barka
- Mappina stitching – predstavlja štepove ili ubode iglom, urađene “na ruke” koji se mogu videti po obodima revera, rukava, džepovima, zadnjih otvora…
- Pantalone sa faltama – unutrašnjim ili spoljašnjim opet po izboru klijenta
- itd…
Vidim da sam se ovde baš raspisao i bojim se da bi dalja analiza otišla predaleko, te stoga sada zvanično najavljujem da ću jedan od sledećih tekstova posvetiti krojačima podno Vezuva i detaljno predstaviti napolitanski kroj.
BOJA
Prvo što pada u oči posmatraču je verujem boja tkanine, zatvorenija varijanta maslinasto zelene. Izbor je pao na ovu boju iz razloga što u garderoberu imam dosta odevnih komada u bež, krem, belim i braon tonovima i nijansama (čitaj u prevodu, praktično). Sa druge strane hteo sam napraviti jedan model koji kako po pitanju boje tako i kroja odstupa od svakodnevnice koja se može videti na beogradskim ulicama (čitaj u prevodu, stil). U međuvremenu, ovo odelo su imali priliku da vide tršaćanska, zagrebačka, ljubljanska gospoda… a mogu se pohvaliti da je isto imao prilike da vidi vlasnik kompanije Illy, sinjore Andrea Illy koga sam imao prilike onomad da upoznam u Trstu. Malo je nedostajalo da viknem: Trst je naš!
TKANINA
Kada pričamo o kvalitetu vlakna, u pitanju je 100% vunena tkanina (fresco lana – hladno valjana vuna) u laganom keper vezu, za bolje poznavaoce tkačke industrije mogu reći da je u pitanju desni keper vez. Materijal dobro “drži liniju” ili u prevodu ne gužva se i prednja linija koja je izvučena na peglu se zadržava tokom celog dana. Postava je od viskoze, dok je boja malo tamnija od fasade koja nam je za ovo fotkanje poslužila kao ambijentalni saradnik.
PANTALONE
Prepust kopčanje se ne dovodi u pitanje, jer kod krojačih pantalona za mene dugme na sredi je kao za Italijana šećer u espresso. Da ne bude zabune, kopčanje obavezno mora biti na stranu, moje desno. Visina pojasa 4cm, a struk dubok. Dužina pantalona doseže tik zadnji deo pete, tj. gornjeg dela cipele što je neki standard koji poštujem evo već na trećem odelu. Dodaću samo da je manžetna 4 cm, za razliku od prethodnih modela gde sam lestvicu podizao na 5cm. Ovaj put sam uradio nešto što do sada nisam, a to su falte ili u prevodu dva primetna nabora koja totalno menjaju izgled pantalona, a nalaze se između džepa i rajsferšlusa koja su u vrhu pri pojasu uhvaćena štepom dužine 1,5 cm. O faltama bi mogao napisati jedan članak, ali sada je dovoljno da znate da su u pitanju falte koje su okrenute ka spolja, da ih ima dve po strani i da je njihova širina 2cm prva bliža rajsferšlusu i druga 1cm bliža kosom džepu.
STIL
Lična reinterpretacija klasičnog napolitanskog stila i krojačkih tehnika uz izvesnu dozu nonšalancije koju odslikava diskretna ali upečatljiva maslinasto zelena i to sve uz primesu krojačkog metra-narukvice, Persol Typewriter Edition naočara, Massimo Dutti penny mokasina i bele pošete (maramice). Dnevna varijanta prolećne-letnje-jesenje sprezzature za karakterno smirenog dandy-a. Kako god vi ovo sada protumačili.
Hoće li biti te beogradske kule?
I za kraj, da se osvrnem na istorijsku činjenicu kako je još davne 1418. godine italijanski inzenjer Giovanni Fontana napravio neku preteču bicikla na četiri točka, pa je onda trebalo skoro IV veka da nemac… ko je zainteresovan da odvoji 10 minuta od svojih 24 sata i detaljnije se upozna sa istorijom velosipeda, uputiću ga na link Vikipedije – Istorija bicikla.
Do sledećeg članka, adiooo…
Fotografije: Marko Marković
Ambijent: Zgrada Geozavoda
