Ciao amico. Come stai? (Zdravo druže. Kako si?)
Buongiorno signore Rajko. Va bene. E Lei, come va? (Dobar dan gospodine Rajko. Dobro. Kako ste vi?)
Ovom kratkom konverzacijom na italijanskom jeziku uvek počinje moje druženje sa gospodinom Rajkom Zečevićem, beogradskim gospodinom i vlasnikom krojačke radnje za izradu kravata i mašni Maskot. Za razliku od uobičajenog izbora kravata za moj sprezzatura stil, ovaj put smo promenili rutinu i u prijatnoj atmosferi jedne beogradske “Gelateria”-e, inače omiljenom mestu gospodina Rajka, pričali o njegovom životu, ljubavi prema kravatama i krojenju i povrh svega uživali u njegovoj omiljenoj Elvis kafi.
Razgovor uz omiljenu Elvis kafu
GR: G. Rajko, odakle ljubav prema kravatama i kada ste napravili vašu prvu kravatu?
g. Rajko: Krojačka tradicija u mojoj porodici traje od 1923 godine, kada je moj deka otvorio krojački atelje u današnjoj Nušićevoj ulici i počeo da se usavršava u izradi prevashodno košulja, a kasnije i kravata. Moja majka, Jovanka Petrović, izučila je zanat i nasledila očev posao, da bih ja 1991. godine reinkarnirao ovaj umetnički zanat i nastavio sa izradom kravata i mašni. Zanimljivo je da sam po zanimanju diplomirani ekonomista što baš i nije imalo neke veze sa krojačkim poslom, ali majka je uvek govorila da je dobro imati zanat, što se u kasnijim godinama ispostavilo kao i tačno.
Svoju prvu kravatu napravio sam 1967. godine. To je bio jedan mali ekseprimentalni rad pod nadzorom moje majke. Bio sam izuzetno srećan s’obzirom da je ta kravata bila prvo što sam sa svojih deset prstiju ikada napravio.
Samo neka od priznanja koje je g. Rajko Zečević za svoj rad i umetnička dela dobio
Zanimljivo je da smo pre rata izrađivali košulje za Kralja, a posle rata za Tita. Sećam se iz priče moje majke, da smo u jednoj porudžbini za Tita napravili 200 belih košulja. Ne znam da li je nekom od stranih državnika poklonio, ali svakako za našu malu radnju to je bila velika satisfakcija.
GR: Odakle Vam ideja za ime Maskot?
g. Rajko: Prvobitni naziv krojačke radnje REX, bio je zabranjen iz nama tada veoma čudnih razloga, pa smo krenuli u potragu za novim imenom. U to vreme naš kućni prijatelj je bio poznati putopisac, slikar i karikaturista Zuko Džumhur (Zelena čoja Montenegra, Momo Kapor), koga smo jednog popodneva pozvali na ručak i pitali za savet u vezi novog imena. Zuko je predložio da novo ime za atelje bude Maskot, što se nama na prvu loptu svidelo i tako sad već davne 1956. godine, naša porodična firma je dobila novo ime. Zuko Džumhur je faktički postao naš kum.
Maskot je ujedno i simbol za nešto što donosi sreću ili je lični zaštitnik, što je nametnulo da kravata ili mašna postanu neka vrsta male amajlije koju treba uvek da nosite na vama.
Više od polovine kravata u mom garderoberu su delo ruku g. Rajka Zečevića
GR: Odakle nabavljate materijale za izradu kravati i mašni?
g. Rajko: Deo svog života sam proveo u Italiji, najviše u Trstu, i tamo sam stekao lepa poznanstva koja su mi otvorila vrata za neke poslovne šanse, a između ostalog da pronađem kvalitetne tkanine za svoje kravate i mašne. Za izradu koristim tkanine svile i vune (štofa) koje nabavljam pretežno iz grada Komo u Italiji. Povremeno dobijem materijale iz Prata, gradića u Italiji koji važi za jedan od najznačajnijih kada pričamo o vrhunskim tkaninama.
Za izradu kravata se koriste tkanine poput svile i štofa (vune)
GR: Šta mi možete reći o procesu izrade kravate? Koji su koraci da bi se došlo do željenog proizvoda?
g. Rajko: Kravate radim po želji mušterija, ručnom tehnikom i u kombinaciji sa šivenjem na mašini. Imam jednu standardnu dužinu od 150cm koja odgovara većini mušterija ali za posebne porudžbine ili gospodu koja su 2 metra ili više, dužina kravate treba da bude oko 170/180cm. Savijanje (folding) ide 4 do 6 puta. Širina kravate može biti takođe po izboru, ali standardi su 6, 8 i 10 cm (odnosi se na najširi deo kravate koji se nalazi na samom dnu kravate). Postoje modeli/šabloni po kojima radim i koji su opet deo standarda, ali za sve što je po želji mušterije radi se novi šablon koji namenski pravim.
Moj prvi “cut”
Standardna dužina kravate je 150cm, a sve ostalo radimo po meri mušterije
Mašne radim u dve verzije. Na vezivanje, koje se izrađuju isključivo prema obimu vrata mušterije i druge koje su već vezane, ušivene i imaju na sebi podesivu traku i kukicu.
Crvene, plave, karirane, na tufinice, asimetrični print…
Ovo je model mašne koju je g. Rajko preuzeo od Italijana
GR: Ko su gospoda koja kupuju kravate i mašne kod vas?
g. Rajko: Kod mene dolaze razni profili ljudi. Omladina, stariji beograđani, umetnici, spikeri, novinari, književnici… i osobe kao što si ti, koje vole i žive mondenski stil svakodnevno. Matija Bećković je čest gost mog krojačkog ateljea što mi je izuzetno drago jer imamo veoma prijateljski odnos.
“Dimple” efekat kao završni potez
GR: Šta predstavlja kravata za jednog muškarca?
g. Rajko: Za mene kravata predstavlja ogledalo ukusa i duha elegantnog čoveka. Kratko i jasno!
Jedan od mojih omiljenih čvorova, jednostruki windsor čvor
GR: Možete li mi ispričati neku anegdotu za kraj našeg razgovora?
g. Rajko: Ima ih dosta. Verovatno će biti zanimljiva starijim čitaocima tvog bloga ili nekom novinaru/istoričaru. Sećam se da su negde ’70-ih godina prošlog veka na vrata našeg stana zakucala dva čoveka u crnim kaputima i tražila da kupe dve mašne na tufnice. Majka ih je uljudno uslužila i pomalo bojažljivo uručila mašne ovoj tajanstvenoj gospodi. Sutradan se u našem ateljeu pojavio Kiro Gligorov, tadašnji predsednik SFRJ, koji je tražio da kupi mašnu na tufnice. Majka mu je prodala istu mašnu kao i dvojci u crnim kaputima dan ranije. Nakon nekoliko dana kod Tita na svečanom prijemu, Kiro Gligorov i Tito su imali identičnu mašnu, što je Kiru Gligorova nateralo da glavom bez obzira pobegne sa prijema kako bi promenio mašnu.
G. Rajko, kafa je kako kažu u Italiji, Perfetto!
Maskot kravate se nalaze u Nušićevoj ulici, broj. 7, Beograd.
Gelateria, Nušićeva 7 – http://www.specijalposlasticarnica.com/
Fotogragfije: Marko Marković
